Svi putevi vode u Paraćin

Ja sam iz ovog malog grada na Crnici. Pomoravlje. Tu, u centru…
Odrastao sam u Paraćinu. Sećam se srednjoškolskih dana kao da je juče bilo. Lepa vremena. Paraćin mi je tad bio nekako…dovoljan. Malo je dosadno zimi, ali opet je bilo svega što mi je trebalo. 

Upišem fakultet. Rastajao sam se od grada kao sa rođenim bratom. Bilo mi je teško. Kao da ga napuštam zauvek. A prošlo je tek 10 godina.

Heh, veliki grad… Čovek se na bolje brzo navikne. I gužva mi brzo prestala da smeta. Nekako mi je prijala ta užurbanost većeg grada. Mnogo ljudi, dešavanja. Izmedju ispita sam počeo da idem na žurke, festivale.

Te najlepše godine u malom gradu…? Hm. Koliko sam propuštao!

Eh, da mi je mog rodnog grada ovakvog… Ali ne, veliki grad. Drugačiji je to mentalitet. Mali gradovi tu kaskaju minimum 10 godina. A opet, nedostaje mi tu i tamo. Sad, posao, devojka, letovanje, zimovanje, Exit, Love Fest, dogadjaji po Beogradu… Istrošim slobodne dane kvalitetno, pa ne stignem ni da odem do mojih.

Nego zove me neki dan Sale, najbolji ortak iz škole. Šalje fotke, klipove. Dešava se neki Energija Fest dole već par godina. Kaže: “Ej, dolazi ovamo, nastupa ovaj što smo ga propustili onomad u Banji. 19. Jul. Moraš da dodješ konačno! Ne bi prepoznao Paraćin! Tad sve vrvi od mladih, pola zemlje se sjati kod nas. Znaš kako je lepo. Sede na klupicama u parku posle festivala, ujutru, jedu burek. Kao mi nekad! Ej, Sad il’ nikad, moraš da dođeš! Kupujem ti kartu!” 

Gledam i ne verujem. Ovo u mom Paraćinu? Vidi, dolazili i “DJs From Mars”. Kakvi su to kraljevi! Pa kako se ovo ranije nije desilo u Paraćinu?! Deluje baš svetski! Vatra, bina, najbolji DJevi… A u mom, malom gradu… 

Nego šta, idem! Nek’ ide život! Nije skupo. Sale će biti presrećan. A i moji matorci. Dva dana na žurci, par dana sa njima, starom ekipom iz kraja… Šta, meni za Paraćin bus ide na svakih sat vremena… 
Baš bih mogao da zovem i Miću. Proveli smo onoliko jutara zajedno na Areni. Ovo mora da vidi! Da ga ugostim domaćinski, u mom gradu. Čak i on iz Novog Sada ima direktnu liniju. 
Kako bi bilo kul da se okupi ta stara ekipa. Završili, svako na svoju stranu… Niš, Kragujevac, Zaječar, Kraljevo, Beograd… 
Ček! Pa svima je Paraćin na sat vremena vožnje. Autom, busom… pa čak i vozom da krenu pa mogu lako i jeftino da stignu svi. Šaljem im poruke odmah!

Čoveče… Energija… A mi, svi zajedno, tu, na okupu.

Naježio sam se.

Recommended Posts